Према доступним подацима Српског института за статистику, Италија је 2013. године учврстила своју позицију на тржишту Србије. Будући већ у 2012. други трговински партнер Србије, 2013. је постала њен први инострани партнер са разменом од око 2.000 милиона евра, уз суфицит за Италију од око 22 милиона (италијански извоз је износио 1.049 милиона евра, 28,9% више него у истом периоду 2012. године, док је увоз износио 1.026 милиона евра, више од 128,4%). Италија је, такође, највећи страни инвеститор у Србији, са око 500 компанија, акцијским капиталом од око 2 милијарде евра и прометом од око 2,5 милијарде. Више од 20.000 радника запослено је у италијанским компанијама, што чини око 2% радне снаге Србије, чињеница која се објашњава пажњом коју Србија даје присуству италијанских компанија на својој територији. Инвестиционе могућности усмерене на развој капацитета италијанских компанија су многобројне захваљујући повољним фискалним условима и приступу новим тржиштима. Италија је такође лидер и у банкарском сектору ‐ захваљујући групи Banca Intesa‐San Paolo (прва банка у земљи) и Unicredit, у осигуравајућем ‐ Delta Generali и Fondiaria‐SAI, као и у производњи. Са отварања Палате Италија 2006. године, новог седишта Италијанског института за културу, промоција италијанске културе у Србији ушла је у нову фазу, са амбицијом да нуди како услуге, тако и догађаје високе културе. Палата Италија је постала „излог” државе Италије у Србији и центар услуга и информација доступних јавности. Амбасада Италије са Институтом за културу промовише учење и ширење италијанског језика у универзитетском сектору, и прати оснивања и активности одељења за италијанистику на већим универзитетима у Србији. У Београду, где постоје академске студије на Одељењу за италијанистику Филолошког факултета, било је више од хиљаду уписаних, што је довело до тога да италијански постане други најраспрострањенији страни језик после енглеског. У Новом Саду – где су на Универзитету отворене италијанске четворогодишње студије ‐ број усписаних студената је премашио две стотине. У 2009. години, италијански језик је такође уведен на Универзитету у Крагујевцу. У области основношколског и средњошколског образовања учење италијанског језика постигло је значајни напредак и италијански је укључен у програм као један од главних страних језика, на равној нози са такозваним „светским језицима“. Кључне речи: Европска унија, Србија, економски развој, Палата Италија

Italy and Serbia's European Union candidacy: perspectives for cooperation and economic development / Sciarrone, Roberto. - STAMPA. - 28:(2015), pp. 285-299. (Intervento presentato al convegno SERBIAN-ITALIAN RELATIONS: The Past and Modern Times tenutosi a Belgrado nel 28 maggio 2014).

Italy and Serbia's European Union candidacy: perspectives for cooperation and economic development

SCIARRONE, ROBERTO
2015

Abstract

Према доступним подацима Српског института за статистику, Италија је 2013. године учврстила своју позицију на тржишту Србије. Будући већ у 2012. други трговински партнер Србије, 2013. је постала њен први инострани партнер са разменом од око 2.000 милиона евра, уз суфицит за Италију од око 22 милиона (италијански извоз је износио 1.049 милиона евра, 28,9% више него у истом периоду 2012. године, док је увоз износио 1.026 милиона евра, више од 128,4%). Италија је, такође, највећи страни инвеститор у Србији, са око 500 компанија, акцијским капиталом од око 2 милијарде евра и прометом од око 2,5 милијарде. Више од 20.000 радника запослено је у италијанским компанијама, што чини око 2% радне снаге Србије, чињеница која се објашњава пажњом коју Србија даје присуству италијанских компанија на својој територији. Инвестиционе могућности усмерене на развој капацитета италијанских компанија су многобројне захваљујући повољним фискалним условима и приступу новим тржиштима. Италија је такође лидер и у банкарском сектору ‐ захваљујући групи Banca Intesa‐San Paolo (прва банка у земљи) и Unicredit, у осигуравајућем ‐ Delta Generali и Fondiaria‐SAI, као и у производњи. Са отварања Палате Италија 2006. године, новог седишта Италијанског института за културу, промоција италијанске културе у Србији ушла је у нову фазу, са амбицијом да нуди како услуге, тако и догађаје високе културе. Палата Италија је постала „излог” државе Италије у Србији и центар услуга и информација доступних јавности. Амбасада Италије са Институтом за културу промовише учење и ширење италијанског језика у универзитетском сектору, и прати оснивања и активности одељења за италијанистику на већим универзитетима у Србији. У Београду, где постоје академске студије на Одељењу за италијанистику Филолошког факултета, било је више од хиљаду уписаних, што је довело до тога да италијански постане други најраспрострањенији страни језик после енглеског. У Новом Саду – где су на Универзитету отворене италијанске четворогодишње студије ‐ број усписаних студената је премашио две стотине. У 2009. години, италијански језик је такође уведен на Универзитету у Крагујевцу. У области основношколског и средњошколског образовања учење италијанског језика постигло је значајни напредак и италијански је укључен у програм као један од главних страних језика, на равној нози са такозваним „светским језицима“. Кључне речи: Европска унија, Србија, економски развој, Палата Италија
2015
SERBIAN-ITALIAN RELATIONS: The Past and Modern Times
European Union; Serbia; economic development; Palazzo Italia; Italian Embassy in Belgrade; Italian Cultural Institute in Belgrade
04 Pubblicazione in atti di convegno::04b Atto di convegno in volume
Italy and Serbia's European Union candidacy: perspectives for cooperation and economic development / Sciarrone, Roberto. - STAMPA. - 28:(2015), pp. 285-299. (Intervento presentato al convegno SERBIAN-ITALIAN RELATIONS: The Past and Modern Times tenutosi a Belgrado nel 28 maggio 2014).
File allegati a questo prodotto
File Dimensione Formato  
Sciarrone_Italy-Serbia_2015.pdf

solo gestori archivio

Note: Indice e articolo completo
Tipologia: Documento in Post-print (versione successiva alla peer review e accettata per la pubblicazione)
Licenza: Tutti i diritti riservati (All rights reserved)
Dimensione 453.96 kB
Formato Adobe PDF
453.96 kB Adobe PDF   Contatta l'autore

I documenti in IRIS sono protetti da copyright e tutti i diritti sono riservati, salvo diversa indicazione.

Utilizza questo identificativo per citare o creare un link a questo documento: https://hdl.handle.net/11573/785472
Citazioni
  • ???jsp.display-item.citation.pmc??? ND
  • Scopus ND
  • ???jsp.display-item.citation.isi??? ND
social impact